Krabeova bolest (Makedonski) 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 12 đ Nivo: Medicinski Fakultet

S O D R Ž I N A:
1. Voved . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Što e Krabbe-ova bolest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Kolku e česta Krabbe-ovata bolest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 4. Koi geni se povrzani so Krabbe-ovata bolest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 5. Kako luđeto ja nasleduvaat (steknuvaat) Krabbe-ova bolest. . . . . . . . . . 6 6. Koi drugi iminja gi koristat luđeto za Krabbe-ova bolest . . . . . . . . . . .6 7. Koi stručni izrazi (definicii) pomagaat da se razbere Krabbee-ovata bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 8. Dali postoi nekov tretman za Krabbe-ova bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..8 9. Kakvi se prognozite. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 10.Koi istražuvanja se napraveni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 11.Znaci i simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 12.Novi tretmani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 13.Koristena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
2
KRABBE-OVA BOLEST
Voved:
Krabbe-ovata bolest za prv pat beše opišana vo litereraturata vo 1916 godina od strana na skandinavskiot nevro-psihijatar Krabbe. Bolesta se pojavuva vo site etnički grupi, no najčesto vo skandinavskite zemji.. bolesta pripađa vo generalnata kategorija na genetski masni naslagi zaedno so TAY­Sashs-ovata bolest, Sandhoff-ovata bolest, Nimann­Pich-ovata bolest i Gaucher-ovata bolest. Bolesta e nevoobičaena vo mnogu nešta. Slična na drugite bolesti od ovaa grupa, pacientite se normalni pri rađanje. Roditelite obično gi zabeležuvaat prvite znaci na bolesta na okolu 4-6 meseci. Bebeto stanuva čustvitelno i iritirano kako rezultat na bučavata (vrevata), na dopir i na silna svetlina i počnuva da plače frekventno bez nekoja opredelena, vidliva pričina. Nabrgu razvojot na bolesta se zabavuva, a potoa rapidno se zgolemuva so opađanje na mentalnata i motornata progresija. Nozete i racete možat da bidat kruti, čestopati so vitkani race i vkrsteni noze. Će ima i znaci na vizuelno poremetuvanje. Vlošuvanjeto e običaeno zgolemeno i pacientite će dostignat sostojba na apsolutno krajna nesposobnost, bez kontakt so okolinata od edna do dve godini. Grčeviti napadi se relativno navoobičaeni. Nevrolozite će prepoznaat deka kliničkata obzervaciona točka vo okolinata na mozokot kade što nervnite vlakna preminuvaat na poniskite strukturi poveće otkolku vo okolinata kade što se naođaat nervnite ćelii. Ova će bide potvrdeno so ispituvanje na mozokot na pacientot. Za razlika od TAY­Sashs-ovata bolest, Sandhoff-ovata bolest kade što nervnite ćelii se ,,target,, (cel) na bolesta, Krabbe-ovata bolest voglavno vlijae na belata masa na mozokot. Belata masa od mozokot e taka narečena bidejći nervnite vlakna pomunuvajći niz ovoj region se pokrieni so myelin-specijalen ,,tečen,,-bogat materijal, se pojavuva vo belo na golo oko. Vo mozokot na pacientot mielinot koj što treba da e vo normalno nivo, e skoro totalno isčeznat zaedno so oligodendrocitot, koj što normalno generira. Vpročem, ima mnogu edinstveni abnormalni ćelii, narečeni globoidni ćelii, dodeka trae nivnoto pojavuvanje. Ovie ćelii go pottiknuvaat drugoto ime na ovaa bolest -,,leukodistrofija,, na (globoidnite) crveni krvni zrnca. Krabbe-ovata bolest e predizvikana od genetičko poremetuvanje narečen galaktozilceramidaza (galaktocerebrozidaza galaktozidaza). Ovoj enzim normalno ja razviva masata galaktozilceramid. Galaktozilceramid e mnogu zastapen vo mielin i ne e prisuten vo značajna količina vo bilo koj del od teloto. Pa tokmu poradi toa e razbirliva nesposobnosta na pacientot da gi razbie (spreči) ovie masti. Bolesta e nasledna kako avtosomno recesivna t.e. dvata roditela mora da bidat nositeli na abnormalen gen za tie da imaat zarazeni, razboleni bebinja.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com